Саопштења за јавност
С А О П Ш Т Е Њ Е Реакција УО УСТ на саопстење ДСС
Без обзира сто бисмо се са свим захтевима изнетим на крају опсирног саопштења Друства судија Србије (DSS) од 23.07.2025. године у највећем делу сложили, не можемо да се сложимо са разлозима и образложењем претходно изнетим у том саопстењу. Сматрамо да је ДСС у овом саопстењу покушало да пред стручном и општом јавношћу оправда небројене пропусте и греске које је као најстарије струковно удружење судија учинило на штету правосуђа. Ове пропусте и греске, чинило је или непосредно кроз деловање Друства, или пропустило да их спречи или су то цинили поједини чланови Друства а они су то уместо да осуде подржали. Наиме, иако није спорно да је ДСС основано још давне 1997. године и да је у толико најстарије такво удружење, то им не даје а приори право да себе самопрокламују у најпаметније, најнапредније или најисправније, а да све друге омаловажавају, вређају и дискредитују. То сто су усвојили Етички кодекс 2001. године је похвално и у процесном и у садрзинском смислу, али небитно јер исти не примењују. Заправо још је горе сто га имају али га се не придржавају. Управо та чињеница занемаривања сопствених етицких норми у виду занемаривања интереса и ставова чланова и подређивање интересима уског круга руководећих у Друштву, довело је до оснивања новог струковног удрузења. Увидевши то, многи од нас, који смо по ступању на судијске функције са ентузијазмом приступили ДСС (тада једином струковном удрузењу судија) верујући да ћемо заједно моћи да доносимо добре ствари у правосуђу, брзо смо иступили и основали ново струковно удружење 2018. године - Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ). Принципи самосталности, независности, самоодрзивости, самофинансирања, објективности, висеумља и правичности били су и остали основни принципи које наши чланови цене више од опортунистичких могуцности које пружа чланство у Друштву судија Србије. И томе остајемо доследни чак и када наши чланови и симпатизери трпе директне последице на сопствене каријере јер је садашњи сазив Високог савета судства неприкривено и готово искљуциво наклоњен члановима ДСС у изборима на судијске функције, напредовању у судове вишег ранга или изборе за председнике судова па и именовањима за врсиоце дузности председника судова. За време мандата овог сазива VSS који је ступио на функцију 2021. године убедљиво највеци број изабраних кандидата је или члан или симпатизер ДСС а само незнатан број је других. И то не из разлога формалне бројности чланова струковних удрузења. На овај начин Друство судија Србије је увело један нови, до сада невиђени облик дискриминације - СТРУКОВНИ НЕПОТИЗАМ. Томе се нико од чланова VSS није успротивио или није могао да се успротиви. Независно од разлога, резултат је исти. Један од изборних чланова VSS је и судија Основног суда у Ивањици Снезана Бјелогрлић, која је председница Друства судија Србије, а на место изборног цлана VSS је конкурисала са позиције врсиоца функције Основног суда у Ивањици (од 2019-2021) где је претходно имала пун мандат председника тог суда (од 2014-2019). Ово је спорно из више разлога, а првенствено када говоримо о етици. Прво, Закон о Високом савету судства који је важио у време избора за овај сазив забрањивао је кандидатуру председника суда али је волшебно занемарено то сто је Снезана Бјелогрлић тада била вршилац функције и њена пријава је формалистицким тумацењем прихвацена од старне изборне комисије. Интенција законодавца у овом погледу је била да се отклони утицај председника суда (па самим тим и оног ко у то време врси функцију председника суда) да утиче на судије како да гласају. Да ствар буде јаснија колико је то било спорно, говори и актуелни Закон о Високом савету судства који сада у цлану 27 експлицитно прописује да председник суда и вршилац функције председника суда не може бити кандидат за члана Савета. Међутим, ову околност ДСС у свом саопстењу уопште не помиње, напротив хвали како је Снезана Бјелогрлић (истичемо, са позиције вф председника суда) добила далеко највећи број гласова у односу на своје противкандидате. Даље, Снезана Бјелогрлић након избора за цлана VSS није напустила место председника Друства судија Србије иако је било позива да то учини како би била непристрасна приликом вршења функције у избору судија, али ни она, као ни ДСС у целини, нису сматрали да за тим има потребе. Резултат - струковни непотизам пуне четири године и то приликом сваког избора, без обзира за који суд или функцију. За разлику од фамозног Етичког кодекса на који су поносни у ДСС, Удружење судија и тужилаца Србије је једино струковно удружење које у свом Статуту има одредбу којом престаје функција у удрузењу оном судији или тужиоцу који би био изабран за цлана једног од Високох савета, било судија или тужилаца, управо како би на најправилнији и равноправнији начин учествовао у раду Савета. Да ДСС благонаклоно гледа не само на струковни непотизам, јер како кажу у саопстењу надају се да ће и убудуце бити бирани њихови чланови, него и на непотизам у изворном значењу, доказује и чињеница да је пре две недеље одлуком тог сазива VSS за врсиоца функције председника Основног суда у Ивањици изабран муз Снезане Бјелогрлић. Овај етички ексцес, ДСС у свом саопстењу конвалидира наводеци како је практицно једино он и могао бити постављен на ту функцију јер је најстарији и најдуже у том суду, па га чињеница да је 27 година судија основног суда, није најјасније по којим критеријумима, препоруцује за ту функцију. Поново, ДСС уместо да осуди као пристрасно, у најмању руку спорно и етички упитно, стаје у одбрану поступака једног од својих чланова, конкретно предсендика тог Друства, иако се без обзира на сопствено формално изузеће, никако не може искљуцити фактицки утицај на друге изборне цланове VSS, а нарочито оне из редова ДСС. Широку и оштру реакцију јавности усмерену на овакву одлуку Савета и то донету на електронској седници, у сред сезоне годишњих одмора, ДСС у саопстењу сматра усмереном према целом Друству судија Србије. Да ли то може да се тумаци као “Снезана Бјелогрлић је Друство судија Србије”? Да ли то знаци да сви чланови ДСС сматрају да је етички исправно овакво поступање? Убеђени смо да то није случај. Или је то пак став најужег руководства ДСС које увек покушава да се приказе као неко ко беспрекорно тумаци етичке норме или се и само осетило у јавности прозвано из разлога сумње у етицност и испуњеност критеријума достојности? Да ли то треба осталима да буде упозорење и да јасно стави до знања да ће бити онако како руководство ДСС мисли да треба да буде, а ко се дрзне да на то укаже одмах ће бити ознацен као “противник непристрасног и самосталног правосуђа”. Јер ко сме да доводи у питање одлуке руководства ДСС и квалитет њихових кандидата?! У саопстењу се ДСС хвали трима великим победама. УСТ их никако не би тако могао окарактерисати. Првом победом називају то сто су оборили реизбор из 2009. године. Ово сматрамо лицемерним из два разлога. Прво, сто присвајају заслуге за нешто сто је било резултат општег друственог незадовољства и у чему јесте ДСС уцествовало али не као једини фактор, а друго сто НИСУ УЧИНИЛИ НИШТА ДА ТО СПРЕЧЕ иако су у време отпочињања те фамозне “реформе правосуђа 2009” само они као струковно удружење судија и постојали и имали су реалну струковну снагу. Па зашто нису? Да ли зато сто су се надали да ће исход те реформе бити повољан по њихове чланове или бар оне управљачке кадрове, или зато сто нису имали стручности да предвиде размере штете по правосуђе, или једноставно нису имали храбрости и одлуцности да се одупру тадашњој извршној власти којој је такав тежак рез у правосуђу био потребан. Који год да је од разлога није ласкав. Непосредни резултати тог најстраснијег, најисполитизиванијег, најнетранспарентнијег геноцида у правосуђу били су бројни кадрови ДСС на високим судским функцијама. Када је та “реформа” у којој су преко 1000 носилаца правосудних функција преко ноћи остали без посла, и код нас и у Европи оцењена као катастрофална греска, 2012 године је почео поступак исправљања гресака али не без тешких последица. Због чега тада, и даље једино струковно удружење судија - ДСС, није све оне који су у том политицком нетранспарентном избору профитирали позвало да врате функције, због чега се није оградило од својих чланова који су на такав начин изабрани и напредовали ако су већ сматрали да избор није био извршен у складу са законом? Принципијелно или опортунистицки? Део кадрова ДСС се управо у том обореном реизбору веома високо позиционирао и до данас задржао позиције, као и они који су са тада стецених високих позиција обезбедили високе пензије. Другом победом сматрају то сто су зауставили уставне амандмане 2018. године иако су исти, како и сами наводе, добили “зелено светло” од Европске уније и Венецијанске комисије, а треца победа су уставне промене из 2022. године за које тврде да су напредне и ваљане јер су поносни сто су исте, парадоксално, подржане од стране Европске и Венецијанске комисије. УСТ је доследно у својим ставовима да су уставне промене из 2022. године донеле много више штете а готово никакве користи правосуђу Србије. То смо истицали од почетка од када смо сагледали све потенцијалне мане, указивали на проблеме који ће настати, указивали на нецелисходност, на привид независности а фактицку зависност од много мањег броја лица и инетересних група, која ће преко квази самосталности и независности управљати правосуђем Србије. Писали смо тадашњем министарству правде иницијативе за измене, образлагали своје ставове, уцествовали на јавним расправама и округлим столовима, али ништа од тога није допрло до оних који су били ресени да спроведу још један од налога из Европе по цену правосуђа сопствене земље. Ко је тада био најагилнији, најприврзенији и најпоузданији партнер изврсне власти у овом процесу - Друство судија Србије. Та “треца победа” им је омогуцила да, како сами истицу, уцествују у креирању сета правосудних закона као и закона за спровођење Устава, којима су опет себи остварили бројне погодности. Истицали су предности уставних амандмана у погледу измене система одлуцивања и избора VSS, а онда уставним законом задржали статус quo за све оне који су по старом изабрани у VSS (јер су махом изборни чланови из њихових редова, па и њихова председница Друства). Када је после само неколико месеци примене нових закона у пракси постало јасно колико проблема стварају и колико су наше правосуђе одаљили од државе и суштине, и када се показало како “самостални и независни” чланови VSS/DSS спроводе струковни непотизам, а на шта је све време УСТ указивао, ДСС је прешао у офанзиву старим “оружјем” тако сто УСТ означава као “резимско удружење” иако је сасвим јасно из претходно наведеног, које струковно удружење је највише профитирало од блиског односа са изврсном влашћу у процесу измене највишег дрзавног акта и сета правосудних закона. Ко је био саучесник власти у доношењу погрешних одлука? Друство судија Србије. Принцип самоодрзивости и самосталности који у значајној или највецој мери обезбеђује самофинансирање, један је од основних суштинских разлика између УСТ и других удрузења, па тако и ДСС. Сада јавно разотркивено (зло)деловање УСАИД-а и других “добронамерних” страних финансијера на чијим донацијама деценијама успева ДСС, оголило је многа питања и дало пуно одговора које више није лако прикрити употребом фразе “унапређивање самосталности и независности правосуђа”. Да ли је ДСС у свом саопстењу од 23.07.2025.године у закључку поднаслова “ЗАХТЕВИ” случајно или пак из лукративних разлога изоставило апел да се поред свих тамо побројаних и НВО уздржи од мешања и уплитања у рад правосуђа и процес доношења одлука од стране највиших правосудних тела, не знамо. Међутим, то је разлог из ког у уводу овог обраћања и наводимо да се УСТ “у највећем делу” са тим захтевима слаже, али не и у целости. Председник УО УСТ Ивана Јосифовиц
